Spomen park - Šargovac

Projekat Spomen-parka u Šargovcu nastao je kao odgovor na pitanje kako arhitektura može da oblikuje prostor sećanja, a da pritom izbegne dramtiku i direktnu simboliku. Polazište projekta predstavljalo je istraživanje istorijskog događaja iz 7. februara 1942. godine i traganje za prostornim jezikom koji će omogućiti dostojanstveno pamćenje, tišinu i ličnu refleksiju.

Koncept

Osnovni koncept proizilazi iz činjenice da su deca stradala okupljena u krugu. Ovaj tragični motiv postao je primarni generator čitave prostorne organizacije. Geometrija kruga nije primenjena kao formalni element, već kao princip koji povezuje kretanje, memorijalne elemente i doživljaj prostora u jedinstvenu celinu.

Park je organizovan kao sekvenca prostora različitog intenziteta. Od ulaznog platoa, koji predstavlja prag sećanja, posetilac postepeno prolazi ka centralnom memorijalnom prostoru, a zatim nastavlja ka mirnijim zonama namenjenim kontemplaciji i ličnom doživljaju. Kretanje nije svedeno na funkcionalnu komunikaciju, već postaje svestan čin prolaska kroz prostor i vreme, u kome svaki element poziva na usporavanje, zadržavanje i promišljanje.

Memorijalni elementi integrisani su u pejzaž bez vizuelne dominacije. Posebno mesto zauzimaju stabla ginka, koja simbolizuju trajnost, pamćenje i život. Centralno drvo posvećeno je Radojki Glamočanin, dok ostala stabla predstavljaju svako od pedeset dve stradale dece. Simbolika je prisutna, ali nije nametnuta — prostor ostavlja mogućnost da svaki posetilac sam izgradi sopstveni odnos prema mestu.

Projekat je realizovan uz minimalne intervencije u postojećem terenu, nastojeći da arhitektura ostane u službi memorije, a ne sopstvene forme. Umesto monumentalnosti, predloženo je mesto tihog prisustva, gde se sećanje gradi kroz prostor, kretanje i doživljaj.

Pohvala konkursne komisije

Konkursna komisija je odlučila da radu koji je svojom idejom i kvalitetom razrade ostvario umjetnički domet i reprezentativnost, dodjeli nenovčano priznanje POHVALU, i to autorskom radu , Autor: Dejana Đorđević Krstić, mast.inž.arh iz Srbije.

Rad se izdvaja promišljenim i dosledno sprovedenim konceptom kruga kao osnovnog prostornog i simboličkog motiva…

Komisija posebno ističe kvalitet interpretacije motiva hoda, gde kretanje kroz park nije shvaćeno isključivo kao funkcionalna potreba, već kao svjestan čin prolaska kroz prostor sjećanja.